ATHEIST RAP interview | dnevnik.rs

 АТЕИСТ РЕП: “И после 23 године најслађи је бод у гостима”

Новосадска панк-рок атракција жари и пали пуне 23 године. Гомила хитова, подједнако важећа на свим екс-ју просторима обезбедила је “маторим покварењацима” етикету култног, а уочи концертне прославе 23. рођуса у новосадском клубу „Соња“ у суботу 19. маја у студентском кампусу на Лиману један, проћаскали смо са Радулетом, Др Попом, Лекијем и Дулесом.

 

atheist rap london 2011

 

Повод за 23. рођенданску свирку била је фотка коју сте добили од једног фана, управо са концерта у Соњи из 1991. године. Неки су из садашње поставе тада били у публици, а неки на бини, каква су сећања?

 

РАДУЛЕ : То је била прва свирка са Aцкетом на бубњевима, сећам се да су тада неки од нама битних ликова из музичког подземног света први пут рекли – није ово само зајебанција, па ви и свирате. Мислим да је управо Aцкетов долазак и Гојин прелазак на гитару отворио бенду могућност за прелазак на виши ниво игре.

 

ДР ПОП: Фотка је заправо снимак плаката који сам својевремено, те 91. залепио на прозору бициклане, где и данас стоји. Акција Радија 021 представљања појединих делова града избацила је тај стари плакат у жижу. Сећања на концерт су кратки флешеви јер их је пуно било од тада. Сећам се свог предгрупног наступа, потом силне свирке и веселих фаца.

 

ЛЕКИ: На тој свирци сам први пут гледао Aтеистe. Један пријатељ (касније опеван у песми) ме је тад наговорио да одем да видим локалну атракцију и мог комшију Сашу са којим сам, као клинац, играо фудбал у дворишту, у новој улози. Морам признати да ме је пре свега тамо одвела жеља да видим извесну девојчицу, о којој ми је у суперлативима причао Tommy gun, али је ипак утисак вечери био изузетан концерт. Већ тада сам знао да ћу једнога дана свирати са њима, али сам мислио да ће то бити саксофон који сам у то време још свирао. А, ето, видиш, завршио сам на месту бека…

 

Храбро грабите ка бронзаном јубилеју, 25-годишњици. Хоће ли за тако значајан јубилеј АР припремити нешто посебно?

 

ДР ПОП : Још је рано откривати тактичко-техничке замисли за прославу четврт века Атеист репа, ал’ већ сад знам да ће бити шик.

 

РАДУЛЕ : Као и обично – још је рано за такве планове, то ћемо кад дође време, можда…

 

За сваког члана бенда: Која вам песма АР прва пада на памет (у овом часу)?

 

РАДУЛЕ: „Wartburg лимузина“.

 

ДР ПОП: Најфришкија, „Мене за буџу!“

 

ДУЛЕС: „Палија“

 

ЛЕКИ: Мени је већ дуже време “Песма за крај” омиљена. Музички је помало неуобичајена за Aтеисте, аранжман је одлично урађен, има суптилних динамичких нијанси, хармонски је богатија, али пре свега због одличног текста пуног животне мудрости која нам свима, или бар мени, тако често недостаје у свакодневном животу…

 

Тренутно најомиљенија домаћа песма (бенд).

 

ДУЛЕС: Ајсбрн – “Денс”

 

РАДУЛЕ: Е, сад, само по један/једна, па никада нисам могао да издвојим само један. Мускат Хамбург – Страно, а домаће.

 

ЛЕКИ: На свом МП3 уређају у последње време често слушам Рингишпил, омиљена ствар ми је (не знам назив) минијатура у којој Вук и Сава показују сав свој раскошан таленат, текст почиње са “Студентски дани нису тако тешки”…

 

Тренутно најомиљенија страна песма (бенд)?

 

ДУЛЕС: Hot Water Music – “Drag My Body”

 

РАДУЛЕ: La Plebe – Домаће, а страно.

 

ЛЕКИ: Једна стара- из седамдесетих, Џони Мичел – “Фјури сингс д блуз”

 

Да ли ће и колико нових песама публика 19. маја моћи да чује?

 

РАДУЛЕ: Три нова комада, то је довољно, једна премијера и две претпремијере.

 

Ко је кога “за буџу”?

 

РАДУЛЕ: Код нас махом за буџу мајмуни и мајмунице бирају највеће мајмуне и мајмунице, вређајући тиме сам тај род примата. Но то је непроменљива неминовност јер се ради о вишевековној дресури, које се тешко ослобађа мозак навикао на потчињавање и неактивност.

 

До скора сте свирали углавном у државама из окружења, а онда су уследиле Енглеска и Швајцарска. Да ли је то нови истински мотив за бенд “маторих покварењака“?

 

ЛЕКИ: Свакако да су путовања један од основних мотива бављења овим “послом” и његов најлепши (изузимајући сам чин стварања музике) део. Конкретно, за мене је путовање у Лондон и шетње по знаменитим местима, које препознајем и по песмама мог омиљеног и свакако “најенглескијег бенда” Кинкс, потпуно непроцењиво…

 

РАДУЛЕ : То је итекако добар мотив, видети како пролази свирка тамо где постоји језичка баријера, мада је у нашем случају то тежи хендикеп, пошто су нам текстови једнако битни као и музика. Оно што је добро је то што је на тим концертима било више људи на крају него на почетку наше свирке, тако да можемо писати бар по бод у гостима.

 

Део публике каже да се стекао утисак по материјалу са “Приче маторих покварењака” да се бенд мало уморио, што се не би могло рећи по живим наступима. Делите ли ово мишљење?

 

ЛЕКИ: Не бих да упадам у замку полемисања са таквим мишљењем, али у самој формулацији питања се налази и одговор: то је само део публике. Чињеница да ми трајемо толико година, да се генерације смењују и да на концерте долази нова и, природно, млађа публика, говори о виталности бенда и музике коју правимо.

 

ДР ПОП: Право на мишљење сви имамо, ал’ ко је био на концерту, неком, нашем, тешко да и даље мисли као ови горе споменути.

 

Какав ће у целини бити нови материјал у поређењу са досадашњим опусом?

 

ДР ПОП : Наставићемо истом линијом на којој јесмо, можда ћемо бити за нијансу оштрији и жешћи него до сада!

 

Хоће ли бити гостију на бини, на концертној прослави 23. рођендана?

 

РАДУЛЕ: Нисмо планирали, тако да је могуће и да ће се појавити неко.

 

ДР ПОП: Само ако дођу на пробу! Ко не дође на пробу, нема шта да тражи горе.

 

У претходних неколико година летњи месеци АР били су ударнички. Шта вас очекује у новој летњој сезони?

 

ДР ПОП: Да ти кажем, очекује нас неколико одличних летњих фестивала, а то је оно што највише волим(о), из више објективних разлога, које у циљу уштеде простора, овај пут не бих наводио.

 

Колико вас је као бенд пореметило сазнање да је званично издање све теже продати?

 

ДР ПОП: Данима већ, ево, не могу себи да дођем, све мислим, лоше сањам, кад оно…

 

ЛЕКИ: Није нас уопште пореметило. То је процес који траје већ дуже време, ми се прилагођавамо новонасталим ситуацијама и реагујемо, чини ми се на одговарајући начин.

 

РАДУЛЕ: Знамо то одавно и није нас нешто пореметило, пошто користимо друге начине комуникације са заинтересованим људима, пре свега интернет. Питање је шта ће сутра бити, али изгледа да су ипак плоче идеалан формат за тврдо издање.

 

Најдража песма из бенда у коме је сваки члан свирао пре АР?

 

РАДУЛЕ: Флуорел Тачкаш беше бенд, а песма – “Скок у мрак”.

 

ДР ПОП: Нисам свир’о, ал’ „У змајовом гнезду“ од Флуорел Тачкаша!

 

ЛЕКИ: Најдражи период ми је свакако био рад у “Ла стради” где сам се дружио, стварао и учио од старијих и паметнијих Слободана Тишме, Даниела Старог и Роберта Радића, дивних људи и великих уметника. Ствар “Океан” је савршена илустрација величине тог бенда.

 

ДУЛЕС: Митесерс – “Драго камење”.

 

Како вам се концертно чини Нови Сад у поређењу с градовима из земље и окружења по броју и квалитету свирки и местима за свирке?

 

РАДУЛЕ: Клубова и бендова има у изобиљу, када би људи још имали и кинте коју би могли да одвоје да испрате све то – где би нам био крај… Овако се дешава да на пиздарија добрим свиркама буде мали број продатих карти и питање је да ли ће се ти бендови одважити следећи пут да крену у авантуру тог типа.

 

Да ли сте се у међувремену чули с Ник Слотером и да ли уопште одржавате контакт?

 

РАДУЛЕ: Повремено скајп и мејлови, ускоро треба да дође поново на неки филмски фестивал у Новом Саду, само се тренутно не могу сетити на који и када. Мало им се одужила реализација документарца, имају и они својих зајебанција са државом и економијом… пардон – са лоповима.

 

Панк фестивал у Блекпулу је свакако био велико искуство? Да ли у вашој богатој каријери заузима посебно место?

 

РАДУЛЕ: Наравно да заузима посебно место, то је било искуство које се можда дешава једном у животу, само што тога постанеш свестан тек када се вратиш у стварност. Пуно тога се не може набрзака препричати, јер не можеш да повучеш никакву паралелу са било чим одавде.

 

Који је у каријери био најризичнији период за опстанак бенда?

 

РАДУЛЕ: Период када смо се возили Кликиним комбијем, буквално. Мада се са сетом сећам тих времена и радо бих да се понови понешто од тога, али не често.

 

Колико чланова је укупно прошло кроз бенд?

 

РАДУЛЕ : На бини – Пећинко, Попе, Гоја, Заре, Ацке, Леки, Барбун, Дулес и ја – девет комада. Ако нисам некога заборавио, а мислим да нисам.

 

Најсмешнији догађај на некој вашој свирци био је када је (се)…

 

РАДУЛЕ : Па било је пуно таквих ситуација, али махом нису за јавност јер укључују разне врсте неконвенционалног понашања од стране нас и нама сличних.

 

Када се бенду последњи пут десило да вас је домаћин свирке испалио за лову?

 

ДР ПОП: У Младенову, давних дана.

 

Колико добар менаџер заиста значи бенду у Србији?

 

РАДУЛЕ – одговор на 21+22 : Заправо се не сећам када се то последњи пут догодило, зато што имамо једног од најбољих манаџера који се обучавао у престижним школама менаџмента и има доста радног искуства са преварантима, па зна како да се према коме постави.

 

ДР ПОП: Одличан менаџер јако пуно значи, и то људи са сличним афинитетима добро знају, на радост нас и нама драгих особа.

 

Колико још рођенданских прослава “матори покварењаци” могу да гарантују на окупу?

 

ЛЕКИ: Да гарантујемо не можемо ни ову следећу, узевши у обзир здравствени билтен, али у маниру правих, маторих, лажљивих поварењака можемо да обећамо бар још толико…

 

ДР ПОП: Тек смо почели!

 

РАДУЛЕ : Ниједну, осим ако откажу крај света ове године.

 

 

 

Сава Савић

Leave a Reply