Između granice i mora, pod olovnim nebom, večita borba u kavezu s hijenama.
Domovina gori, ratu ne vidi se kraj, jedina šansa im je odlazak u zapadni raj.
To je hod smrti i dalek je put, previše neizvestan, ali jedini.
Ka snu o boljem životu u zemlje opšteg blagostanja otiskuju se, za sobom ostavljaju sve.

Srca su im puna nade, ali stižu samo do nove ograde,
brutalnih čuvara kamenih srca i zatvorenih vrata – ulaza nema!
U logorima tuge vreme je stalo - pored puta, poput senki, zaboravljeni...
U svakoj zemlji su samo jebeni stranci. Smrt je jedini način da dosegnu raj.

Kamen po kamen, zajedno, do kraja!
Kamen po kamen, svuda i sada,
srušimo Tvrđavu Moći što Svetom vlada!

Stone by stone we gotta bring it down! We gotta tear the fucking fortress down!
We're gonna do it now!

Kako da vam kažem, moji drugari, nakon godina iskustva ovako stoje stvari:
odkad su me kljukali hranim za bebe počeo sam zapravo da ličim na sebe.
Ne kaže se debelo već zdravo dete, u to vreme niko nije upražnjav'o dijete.
Babe, tetke, strine, čak i stari barba-Tusta kažu “Jedi samo, sine, zdravlje ulazi na usta”
U pubertetu već je bilo kristalno jasno da žderem sve od reda i preferiram masno.
Vodim večni rat sa viškom kila – svaki frižider je Tokio, a ja sam Godzila!
Stoga sam počeo dijete da istražujem, mor'o sam da smršam kako znam i umem:
košer, halal, bahting, atkins i fat-free, vegan, paleo i detoks, hrono i još tri...

Oo, oooo, moj život je kukavan i jadan. Oo, oooo, umreću sam, debeo i gladan.

Na napaćeni želudac sam mećao šelne, diz'o betonske tegove, džakove i felne,
trčao niz Dunav, plivao uz Dunav toliko da sam na kraju zamrzeo i duvan.
I setih se jogina, od njih niko nije debeo, pa sam gledao u Sunce - mal' nisam odlepeo!
I sve sam ja to radio i nisam posustao, ali sam na kraju konačno odustao.

Oo, oooo, moj život je kukavan i jadan! Oo, oooo, umreću sam, debeo i gladan!

Ooooooooo, da mi je znati samo kako sam mogao tako naivno uleteti u to...?

Pročitao sam u nekom časopisu specijalizovanom za mušku negu
da je jedan od najboljih ubrzavača metabolizma kapsaicin,
koji se u najvećoj meri nalazi u plodovima čili paprika, čiji je uzgoj prilično jednostavan.
To mi nije teško palo, pošto obožavam ljuto.
Jedini problem sa dijetom tog tipa je što ta ljutina izaziva ovisnost
i nekontrolisano otvara apetit...i pravi neke probleme s kenjanjem... p
a sada izgledam kao da imam i Badelovu bolest.

Oo, oooo, moj život je kukavan i jadan! Oo, oooo, umreću sam, debeo i gladan.

Pokaži mi kako da pustim tu masivnu grbu, a da sa strane nikad to ne primete?
Poduči me kako da me zaboli dupe za bilo kakve osnovane kritike?

Možda bi bilo bolje da smo svi grbavi? Na ovim prostorima ta veština je na ceni.
Zašto ne bi svi bili kao ti? Zašto ne bi bili grbavci?

Nauči me kako da budem lenj i bezobrazan, a u društvu da sam uvaženi član?
Ja ne mogu više sebe da kontrolišem. Ovakav kakav sam osećam se suvišan.

Možda bi bilo bolje da smo svi grbavi? Na ovim prostorima ta veština je na ceni.
Zašto ne bi svi bili kao ti? Zašto ne bi bili grbavci?

Zašto ne bi svi – GRBBA GRBBA HEY
bili kao ti – GRBBA GRBBA HEY
zašto ne bi bili grbavci?

Čujem da pričaš al' te ne slušam.
Na TV je moja omiljena serija – Dva minuta mržnje!
Ne želim da me neko prekida, jer i ja sam deo programa
sa katodama u očnim dupljama.
Posle reprize trećeg Dnevnika – Dnevnikov dodatak.
Vođa me proziva i poziva da provedem još jedan sat il' dva
uz ekran televizora i postanem iskreni patrijota.

Neko me zove “Hajde napolje!”, baš sada, baš sada kada mi je najbolje.
Umreću gledajući filmove prepune nasilja i ljudske nesreće,
ali to me nimalo ne brine,
jer vrlo dobro znam kako Služba dobro pazi
da održi pripravnost i stanje paranoje,
da neprijatelj vreba iza svakog ugla
i želi da mi ugrozi slobodu koju nemam!

Don't believe the hype!

Gazda, daj nam ključeve od poker-aparata
da zaradimo jedno dve-tri kile zlata
da ne moramo više na posao i škole
da nas momci poštuju, a curice nas vole

Manja! Veća! Koja je treća? Veća! Manja! Eh!

Daj nam, bože, brdo para i gomilu sreće
da ne radimo ništa što se nama neće
da postanemo uzori za sebe i druge
da imamo dobra kola, bazene i sluge

Manja! Veća! Koja je treća? Manja! Veća!Eh!

Ja nikada ništa od nikoga dobio nisam i celoga života samo vesla sisam!
Sve ove igre na sreću su samo opsena i varka, kraj duge uvek obraduje druge!
A imali smo toliko potencijala, sad ostalo je samo da hvatamo zjala!
U tunelu smo u kojem nema svetlosti na kraju to i vrapci, majmuni i koze već odavno znaju.

Daj nam opet ključeve od poker-aparata...

Snage mi nestaje. Guši me hronični nedostatak tvoje energije.
Stojim u mestu kao zakovan.
Moram da pronađem što pre nekoga ili nešto da me pokrene.
Vreme me gazi, nema milosti.

Premalo akcije - obilje prazne filozofije.
Samo stojim u mestu.
Moram da pronađem što pre nekoga ili nešto da me pokrene.
Vreme me gazi, nema milosti.

A ja i dalje stojim kao zakovan.
Moram da pronađem što pre nekoga ili nešto da me pokrene.
Vreme me gazi, nema milosti.