Nedeljno jutro, oko pola pet,
negde na putu posle noći besane cedimo nektar sa dna flaše medene.
Još jedan ludi vikend sad je iza nas, skoro smo stigli, Kliko, dodaj malo gas!
Ne znam gde smo bili, al’ kod kuće smo za čas - momci se vraćaju u grad!

Nedeljno popodne oko pola pet,
budim se lagano, pomalo ukočen. Jedva čekam krevet da se protegnem.
Jedan još luđi vikend sad je iza nas, skoro smo stigli, Timbe, dodaj malo gas!
Ne znam gde smo bili, al’ kod kuće smo za čas - momci se vraćaju u grad!
Protok vremena je vrlo relativna stvar. Promenama stanja svesti, menjamo naš svet.
Protok vremena je vrlo relativna stvar - odakle god da krenemo, kod kuće smo u pet.

Još jedan dugi vikend sad je iza nas skoro smo stigli, hej, Njaks, smanji malo gas!
Ne žurimo nigde, osim kad nas muči glad - dede se vraćaju u grad!

Vredno radi, malo jedi i ne troši struju, štedi vazduh, štedi mozak - vesti obrazuju.
Nema posla, nema para - nema ni problema. Svako ima kada ima i nema kad nema.
Gas i benzin ovih dana izlaze iz mode, reke čiste, nema smoga, divne li prirode.

Da će zima biti hladna - to zlikovci tvrde! Grejaće se naši ljudi, pa sve i da prde!
Ne treba nam ništa bolje od tog što imamo, ionako dobro znamo da preživljavamo.
Lažna sreća celog sveta ovde nema prođu! Vođi hvala, tako treba, mi imamo Vođu!

Budi vredan, budi odan svakom suverenu.
Poštuj mu sina, ceni ćerku, obožavaj mu ženu, ako ih ima.
Budi srećan, raduj se što ih imaš za idole.
Daj im jetru, bubreg, srce, mozak, ako se razbole.

Mi smo Vođini - Vođa je naš!

Bilo je hladno i kiša je lila na putu ka tebi.
Sa neba sam pio i tebe slavio na putu ka tebi.
Hej!
Tajne sam otkrio na putu ka tebi.
Radost sam poljubio, pa se izgubio na putu ka tebi.

Jednoga dana kad popizdim od svega zbaciću tvoje okove i stege.
Odjebaću sve žive propise i norme ništa te više neće čuvati od mene
Doći ću tada znaj, u tvoj mali, pogani raj
pa ću ti ladno, iz sve snage, pun gas pljunuti pod prozor ja!

Ha –pu!

Jednom kad pređem na dela s praznih reči neće me kriti anonimnost komentara.
Hrabro ću doći sa fantomkom na licu, na sebi osetićeš silu moga gneva.
Doći ću tada, znaj, pod okriljem noći u tvoj pogani raj,
pa ću ti ladno, iz sve snage, opet pljunuti pod prozor ja!

Ha- pu!

To je moja, to je naša internet revolucija!

Belom gradu ispod Marjana u topli zagrljaj hitamo
da sa Cipom i ekipom dan - dva - tri partijamo!
Tu su St!llness- i i Vaso, Nikša, TBF...
Splitska riva je premala da nas primi sve.
Ponovo budi se taj, prijatan osećaj
i već pomalo smo svi ekstatični.

Stiže i Mitre Kockalone, plodove morske biramo
pa lakim korakom od centa gore - dole điramo.
Malo skejt kontest, malo brejk, malo dens,
debele Lale izazivaju zemljotres.
Na kraju Edo Maajka zakucava,
a u jutro svi, blago pripiti na picigen idemo.

Samo tako!

Poštovani građani četvrtoga reda dozvol'te da vam predstavim čoveka novog doba,
primitivnog predstavnika iskonske dobrote, nosioca ljudskih i neljudskih vrlina.
Ostavite slobodno mozak svoj na pašu, ima ko će za sve što treba da se brine;
jedan je od retkih koji ne laže čim zine, a poznat vam je svima - Saša mu je ime (to sam ja)!

Mene za Budžu birajte!

Samo tako!

Najbolji je doktor od svih popova na svetu i moralni je uzor svakom poštenom detetu!
"I Srbija i svet!", "Domaće - a naše!" - glavne su parole našeg precednika Saše.
"Kosovo je Srbija i Evropska Unija i Kina i Rusija!", "Nikad gologuzija!"
"Pivo, Loto, Akcije za nove generacije!" - glas za njega to je glas za spas civilizacije!

Mene za Budžu birajte!

Demokratija i ljudska prava! Evropski standardi - sve zabadava!
Ni Svetska Banka ni MMF - imam rešenje za svaki džep:
kvalitet domaći, a norme Švecke, keš je kod Miška - sve je na recke!
U tržnim centrima lova do krova, plazma teveji - život iz snova!
Redova nema! Niko ne čeka! Šalter po glavi radnog čoveka!

Samo tako!

Ekspanzija privrede biće nam sve veća - budžet pune porodična mikropreduzeća:
abadžije, ćurčije, pudari, dugmetari, kurtizane i panduri, kubikaši i sodari.
Štancaćemo decu k'o na beskonačnoj traci, bar trijes' posto majki biće nam muškarci.
Jeftine stanarine i besplatna škola i uz lebac, gratis, pola bureka i kola!

Mene za Budžu birajte!

Nema korupcije! Pravna država! Pristupni fondovi - sve zabadava!
I nema gladnih, nema ni žednih, nema jadnih, i nema bednih!
Koridor 10, jednaka prava, redovna plata, svaki dan slava!
Prosperitet i stručni kadar, natalitet i radna mesta,
široki osmesi, blistavi zubi penzionera i radnih ljudi!
I vi levo, ej, bre! I ovi desno, alo! I vi u centru, ej, bre! I oni dole, alo!
Svi biće gore! Sve biće bolje, mene za budžu ako samo malo....

Samo malo!

E, definitivno sad, odoh u cvrčke.
Neću više k’o ostali, glupi mravi,
da crkavam od rada, riknem od srčke,
dosta mi je više toga, batali.
Plaćam porez, takse, komunalije,
pogledam u džep i šta mi ostane:
dinar - dva za bogataške pomije
i pivo iz plastike… i te- ve.

Od sada, sine moj, plati pa klati ili malo svojim kurcem gloginje mlati!
Naći će se ko će ti na rep stati il' za glavu da te skrati, ko će ga znati, o, da...

Sve za jednog - po jedan za sve!
Dokle više tako, more, bre?
Odoh ja u cvrčke i to što pre,
a vi, poslušni mravi - jebite se!
A kad dođe zima ja ne plašim se,
napuštam vas i vaše trapove
pune skupe hrane za hipnotisane -
odoh ja u toplije krajeve!

Od sada, sine moj, plati pa klati ili malo svojim kurcem gloginje mlati!
Naći će se ko će ti na rep stati il’ za glavu da te skrati - ko će ga znati... Od sada, sine moj, plati pa klati ili malo svojim kurcem gloginje mlati, o, da...

Ej, bez zajebancije, definitivno
ovaj put sam čvrsto odlučio -
odoh ja u cvrčke, to je gotova stvar!
Dosta mi je rada za tuđeg slada!
Mogu ja malo da plandujem, taram- tam,
da iskoristim po volji svaki sunčani dan,
da ostvarim poneki neispunjeni san,
zbogom mrski rade – srećo, dobar dan!

Odoh ja u cvrčke.

Neću ti ništa... Neću ti ništa... Neću ti ništa što ni popovima nije strano.
Ti samo dođi i donesi ono slatko, što se maže da bi nešto bilo slađe.
Pipni me ovde, pipni me onde, vidi šta imam tu za tebe, tu u džepu.
U prednjem džepu od pantalona čeka te slatka, slana gumena bombona.

Vežbamo ja i moji drugari, to muško druženje baš ima svoje čari:
merimo šure, jake mišiće, pričamo strogo samo prave muške priče.
Ponekad, tako, od silne priče, uz miris mosuša mi moje misle blude,
pa moje čelo tada orosi se celo i trnci strasti bode moje vrelo telo.

Baš mi se sviđa sve to na meni: trenerka, uniforma, mantija, odelo...
iako mnogo više volim, mlado, staro, crno, belo,
tanko il’ debelo polugolo, golo, muško telo...Jaoooj...
A ja kada volim, brate, volim i da boli.
To je osnovni razlog zašto pedere bijem jer iza tuđih leđa lakše se sakrijem.

Šuvarivap!

Nemam dobru platu, ni posao u firmi, ni trinaj’stu, ni regres, loše se živi,
a kad kući dođem ona stalno nešto smara, zajedništvo ruši umesto da stvara.
Ooooooo. Ooooooo, Ooooooo...
Od problema stalno glavu sam okretao, ne spavamo zajedno, da joj ne bih smetao.
Vrh mi je sa sela kad donesu njeni mesa njoj i deci, a kožuru meni.
Dosta mi je više kumova i sranja, podneo bih zahtev da šteta bude manja,
digao bih kredit, samo kad bih mogao, rado bih i platio da se više ne bih patioooooo...

Moj život je kung fu fajting!

Usamljen - oženjen, neostvarenih snova,
nesposoban kreditno, u đubretu od kola
samo tražim srodnu dušu da oslobodi me bola
i da tugu zajedno delimo na pola - pola.

Moj život je kung fu fajting.

Usamljen - oženjen - sam.

Sjebao si sve, beli majmune, ti i tvoja bedna vrsta što se krije iza krsta.
Zveri bezrepa, uskog pogleda, zadovoljna samo kada neko drugačiji strada.
U stroju svi čekate na naređenja ispranog mozga, roboti.
Svi poslušni, u korak, putem samouništenja - nećete nikad ljudi postati!

Mržnjom dojeni, život ste zgazili - robovi bez trunke časti, marionete svake vlasti,
šupljih mozgova prepunih otrova, slepi pored oba oka, planski uzgojena stoka.

U stroju svi čekate na naređenja ispranog mozga, roboti. Svi poslušni, u korak, putem samouništenja - nećete nikad ljudi postati!

Sjebao si sve, moj beli majmune...

Nakon godina ponižavanja - opljačkani, prebijeni, silovani, prevareni,
dočekali smo martovski Metak u srce zdravog razuma i vratilo se sve;
sad više ništa nije isto i samo gore nam se piše,
prvo su nama pojeli živote, a posle i živote naše nerođene dece!

Isto je sranje štagod izabereš, znaj,
svejedno je jer ovde ne postoje Istina i Pravda jednake za sve!

U gore sutra, ludo i brzo, krupnim koracima vodi nas elita parazita.
Moralne i duhovne nakaze brinu za sudbinu ove šake jada.
I država i crkva su organizovane kriminalne bande,
koje zajednički rade isključivo na tome da ti pokupe sve pare.

Isto je sranje štagod izabereš, znaj, svejedno je
jer nigde ne postoje Istina i Pravda jednake za sve!

Rekla mi je da je dosta bilo svih tih sranja
i da je odavno sita praznih obećanja.
Život je samo jedan, treba ga živeti jer popravnog nema, ta igra nije fer
i ako propuštamo prilike koje nudi svršićemo sjebani i ludi.

Sada je kao sve u redu i kao da je sve po starom
i kao normalno da je sa mojim najboljim drugarom.
Sada je kao sve u redu, on, kao, voli malo starije
i, kao, normalno je da je sa njom.

Teškom mukom skupim snage da se suočimo.
Život pod istim krovom različito podnosimo.
Sjebe me sasvim kada sedim u sobi i kroz zid slušam kako mu svašta radi.
Pravi će horor biti izdržati na gajbi kada se ćale sa robije vrati.

Sada je kao sve u redu i kao da je sve po starom
i kao normalno da je sa mojim najboljim drugarom.
Sada je kao sve u redu, on, kao, voli malo starije
i, kao, normalno je da je sa njim.

Ne, ne, ne, oh, ne, ne, ne....

Sada je kao sve u redu i kao da je sve po starom
i, kao, normalno da je sa mojim najboljim drugarom.
Sada je kao sve u redu - on, kao, voli malo starije
i, kao, normalno je da mi je i ćale s' mojim garijem.