Pre par meseci Kraljevo se vratilo na koncertnu mapu Srbije zahvaljujući klubu “Play”. Iako u samom gradu ima nekoliko mesta sa redovnim klupskim svirkama, “Play” se odlučio da se njihov program zasniva prevashodno na nastupima etabliranih autorskih bendova. Ispostavilo se da interesovanja i te kako ima, tako da su proteklih par meseci rasprodate koncerte imali Bjesovi, Kanda, Kodza i Nebojša, Sunshine, Nikola Vranjković… Tom nizu su se sada pridružili i Atheist Rap.
Njihova koncertna istorija vezana za Kraljevo seže zamalo pa trideset godina unazad, a u međuvremenu su ne previše često, ali opet koliko-toliko redovno gostovali, poslednji put na “Street Art” festivalu 2016. godine. Ateisti su sve ove godine neumorna koncertna mašina, a u Kraljevo su došli iz Niša sa takođe rasprodatog nastupa, a pre svirke su pomenuli da je ovo tek hvatanje zaleta za predstojeću koncertnu sezonu. Uloga predgrupe je pripala reaktiviranim kraljevačkim pank veteranima Sedativ i to na direktan zahtev Raduleta, koji je po ko zna koji put praktično pokazao svoju povezanost sa lokalnim pank scenama.
Još pre početka svirke se znalo da su karte rasprodate, tako da je gužva, a bilo je preko trista prisutnih, već tokom svirke Sedativa bila poprilična. Sedativ su danas mešavina originalnih članova i veterana, te uvek vredne i sveprisutne braće Trifunović. Već neko vreme imaju aktuelnu kasetu iza sebe, koncertno su aktivni i jasno se videlo i čulo da je bend u punom naletu i da entuzijazma ne manjka. Odsvirali su deset pesama, pet starih, isto toliko novih, dosta efektno i napucano, sa prigodnim scenskim nastupom, a opet uz adekvatan povratni odaziv iz publike. Lepo je bilo i primetiti da dobar deo publike zna pesme, a najbolje u svemu je to što im je puno mlađane publike dalo podršku. Vokal Ćira je vrlo prilježno najavljivao pesme i pojašnjavao tematiku istih, tako da je uz navežbanu baražnu vatru sa bine tokom koje su se smenjivali pank, hc i melodični delovi njihovih pola sata svirke prošlo brzo i efektno.
Atheisti su se na bini obreli oko petnaest do jedanaest i naredna dva sata će isporučiti čak trideset pesama a na duže će se zaustavljati samo za potrebe bisa, na koji su se vratili nakon višeminutnog upornog insistiranja publike, te negde sredinom svirka kada je Radule ispričao jedno svoje vrlo živopisno iskustvo iz Kraljeva, dok su ostalo bile samo kratke, prigodno vesele, neozbiljne i sumanute najave pesama koje slede. Počev od uvodne “Momci se vraćaju u grad” pa do poslednje u zvaničnom delu “Dr Pop” (“ova pesma govori o jednoj ljudskoj gromadi”) u publici, a i na bini je vladalo opšte veselje i svirka je više izgledala kao žurka starih prijatelja na kojoj sve savršeno funkcioniše. Odsvirane su pesme sa svih albuma, logično i sa razlogom najviše ih je bilo sa onih ranih, uz dve potpuno nove koje znamo sa jutjuba, a koje još čekaju da se uglave na neki fizički nosač zvuka uz doslovno eufroriju i horsko pevanje u momentima kada su svirani najveći hitovi. Relativno novo lice u bendu je Branko na gitari, Raduletov najstariji sin, koji se sasvim fino snašao svirački, a i vizuelno se uklopio u bend kojem upravo on sada ozbiljno kvari prosek godina.
Koliko raduje čiunjenica da su ljudi iz kluba “Play” do sada imali rasprodate koncerte, toliko i zabrinjava činjenica da je reč o većinski bendovima iz devedesetih godina koji malo malo pa slave neke ozbiljene i okrugle jubileje. Sveža krv u vidu mlađih bendova koji bi privukla pažnju šire publike je preko potrebna, pa raduju najave dolaska Repetitora i Ničim Izazvan, iako su i oni grupe sa dugim i ozbiljnim stažom.
Ateisti su publiku nagradili jednim dugim i poštenim bisom tokom kojeg je izvođenje “Plitke poezije” pojedine, naprimer mene, razgalilo preko svake mere i okončali sa “Grill 13” što me je setilo da su tu istu pesmu svirali i 2000. godine, između ostalog i u Kraljevu, na koncertima širom Srbiju u pokušaju da se sveopšte političke okolnosti promene, a sa naglaskom na stihu “u pokretu otpora mi ćemo biti”. Dvadeset i tri godine kasnije bolje i da ne pokušavamo da rezimiramo gde smo stigli danas.
Ali da ovaj prikaz završimo u pozitivnom tonu, Atheist Rap su protekle subote prisutnima pružili vrhunski klupski užitak i provod (razglas je mogao da bude i jači), još jednom dokazavši da su bili i ostali sjajan bend i još bolji ljudi. Klubu “Play” samo da poželimo da istraje i da nas još dugo uveseljava ovako uspelim događajima.
Tekst preuzet sa hellycherry.com