Trideset pet godina je dugačak period. Malo više od trećine veka. Sa takvim stažom se odlazilo u penziju u nekim drugim, ja bih rekao, srećnijim vremenima. Trideset pet godina za jedan pank bend, jedan bend koji je napravljen za jednokratnu upotrebu je gotovo nemoguća misija. Nemoguća za sve osim za ove matore momke koji su se vratili u grad. Put od lokalnih zajebanata do regionalnih zvezda prešli su za tri i po decenije i kako sami govore “prešli su tačku povratka” i “nemaju više izbora” osim da budu kultni bend jedne generacije. Nekom će ove reči možda biti preterane, ali ja ih upravo tako doživljavam i još jednom bih parafrazirao njih same: “Mi smo za vas Zapadna Evropa, preterani smo, ali vi to ne razumete”.
Dakle, sinoć smo “zaglavili” u Hali 2 Novosadskog sajma, na proslavi jubileja kojim ne može mnogo bendova da se pohvali – Atheist Rap su slavili 35 godina postojanja i rada. Proslavu su činili posetioci nekoliko generacija, fanovi benda, drugari i prijatelji i još dva benda koji su bili pravi support – omladinci iz novosadskog benda PET MINUTA SLAVE i iskusna bratija iz Zagreba, MAŠINKO.
Pet minuta slave se mogu okarakterisati kao bukvalno podmladak Ateista, a toj tvrdnji ide u prilog da u njemu svira i Radusinović Junior koji uspešno već više od dve godine deli binu sa ćalcem, ali ne zaboravlja matični bend. Nešto više od pola sata bilo im je dovoljno da pokažu da su zreli za nešto više od benda za zagrevanje, mada i oni imaju sada već deceniju staža i jedan solidan album “PMS u kući” iza sebe, a mnogi željno očekuju novi materijal koji je već najavljen. Vid, Branko, Marko i Ivan su se predstavili “objektivnoj novosadskoj publici” na najlepši mogući način i sa 14 poena, 7 skokova i 3 asistencije predali štafetu zagrebaćkim dećkima pod imenom MAŠINKO.
Mašinko su poprilično poznati i priznati ne samo u punk krugovima već su etablirani i na alternativnoj regionalnoj sceni. Sa svojih pet ipo dosadašnjih albuma i petnaestak godina rada Mašinko imali su sinoć dovoljno iskustva da zainteresuju i zabave publiku. Bilo ih je dovoljno (šestorica) u bendu da svoj optimizam bez problema prenesu na već ozbiljno popunjenu Halu 2. Predstavili su nam novi album “Pozovite Rapsode”, odsvirali nekoliko starih hitova i pripremili teren za veterane i jednog mladića iz sastava Atheist Rap.
Tačno u 23č, kako je i bilo najavljeno, krenuli su oštro sa “Delfinom”, nastavili sa “ORA je pravi način da…” koji je već pevala apsolutno cela hala. Ništa manji hajp u publici nije bio ni kad su svirali “Štrikanje”, Felicita”, “Godinu kulture”, “Fatamorganu”. Koktel najstarijih hitova prekinuli su sa “Drugim pakovanjem” sa “Uberlaufa”. “Kuvarice, daj bombona da sisamo” sa širokim osmehom i iz sveg grla pevali su apsolutno svi, na čelu sa mnom a onda su se uozbiljili i podsetili nas u kakvoj državi živimo pesmama “Palija”i “Pinokijeva balada”. Pesmu “Sarajevo” Radule je najavio podsećanjem na datum početka opsade tog grada a nastavili su furiozno, hitovima “Momci se vraćaju u grad”, “Ne bi bilo fer” i “Još jednom o vođi” u kojoj su nas podsetili da “Lažna sreća celog sveta ovde nema prođu! Vođi hvala, tako treba, mi imamo Vođu! “ Do kraja oficijelnog dela počastili su nas “Wartburg limuzinom”, meni najdražom “Pritilend”, novim hitom “Superstar”, odom fudbalskim sudijama i himnom mog školskog druga koji se odaziva na nadimak “Dr.Pop”.
Ono što se dalo videti i čuti “i iz aviona” je entuzijazam sa kojim su odsvirali tih stotinjak minuta, Energija koju su nam nesebično odaslali sa bine bila im je vraćena dvostruko. Masa je pevala, igrala, skakala, upražnjavala “šutke” pa sam dobio i par udaraca u telo jer sam neoprezno dozvolio sebi da se nađem usred pogo plesa matorih pankera, ali ništa strašno, čak je to samo još pojačalo moje oduševljenje koncertom.
Pozivi na BIS bili su upriličeni horskim pominjanjem dragog nam preCednika i njegove navodne seksualne orijentacije ili možda karakterne osobine. Šta je od ta dva u pitanju, nisam siguran, ali nije mi to bilo mnogo bitno. Dodaću da nisam ostao po strani već da sam zdušno uzeo učešća u skandiranju.
U “nadoknadi vremena” počašćeni smo još sa “Car Core”, “Trabantom” i “Snaykom” a za sam kraj su zaista ispali izuzetni lafovi i naterali sve nas da se podsetimo pokojnih i dragih nam “KUD Idijota “ i “Novembra” svirajući “Minijaturu” i “Ko je sunce ubio”. Na kraju su još poentirali sa “Grill 13” i gotovo…
Sinoćnji koncert je brzo prošao, kao i prvih 35 godina “majstorisanja Ateista”. Nisam siguran da je iko sa njega izašao bez širokog osmeha i bez punog kofera dobrog raspoloženja, utisaka i uspomena. A to je priznaćete, najvažnije, kad se obeležava jubilej.
Zoran Popnovakov
Vest preuzeta sa hellycherry.com